Da li vam se nekad desilo da odlučite da promenite nešto, započnete, radite neko vreme, a onda odjednom početna motivacija polako splasne i vi polako prestanete sa onim što ste tako motivisano nedavno započeli?
Zbog čega se to dešava i kako da istrajemo i kada se motivacija smanji?
Motivacija je nešto što nastaje u nama, nije proizvod uticaja iz sredine, iako nam se nekada čini upravo suprotno. Dešava se da budemo motivisani baš kada vidimo nečiji dobar rezultat, zar ne? Medjutim, da u nama nema želje da postignemo isto to ili više, ostali bismo hladni na tudji rezultat. Ukoliko, pak, budemo motivisani to samo znači da nam je stalo i da verujemo da i mi to možemo. Jako je važno da te dve stvari osvestimo na početku jer nam neće svaki dan biti podjednako u fokusu.
Uzmimo na primer da smo, motivisani nečijim rezultatom mršavljenja, odlučili da promenimo kod sebe navike koje nas ne vode ka tom cilju. U početku donosimo odluke da toliko toga promenimo odjednom i to neko vreme i uspevamo. Ali, kako se u životu ne bavimo samo time, radimo i druge stvari, a za nove navike nije prošlo dovoljno vremena da ih usvojimo kao naše, dešava se da ne ispoštujemo svaku. Zatim prekorevamo sebe što nismo dosledni, postaje nam sve teže i teže da se pridržavamo naših odluka i prestajemo da verujemo da možemo i mi da postinemo to što smo poželeli. Počinjemo da sumnjamo u sebe, motivacija se smanjuje i mi malo po malo odustajemo. Da li zvuči poznato ova priča?
Sigurna sam da ste barem jednom prošli kroz slično iskustvo i jako je važno da pogledamo o čemu se tu zapravo radi. Pre svega, na početku nove navike na zamišljamo kao tako veliki zalogaj, mislimo da ćemo to lako i često potcenimo poteškoće koje će nas svakako u nekom trenutku zadesiti. Veoma je važno da se spremimo na izazov sa preprekama koje nas čekaju.
Pad motivacije se dešava najčešće kod ciljeva za čije je dostizanje potrebna doslednost i onda kada se ne vidi pomak nakon svakodnevnog rada. Mnogo je lakše ići ka nečemu što je vidljivo i opipljivo i jeste veći izazov ostati dosledan kada motivacija splasne. Ni jedan veliki uspeh ne dolazi preko noći, niti je moguće neki veći cilj postići odjednom i zato se spremite da budete dosledni i onda kada ne vidite očigledne rezultate.
Pričanje bez akcije je podjednako pogubno. Ovo je jedan odbranbeni mehanizam kojim naš organizam pokušava da odloži promenu koju želimo da sprovedemo. Iznalaženje izgovora takodje spada u ovu kategoriju i siguran je put ka odustajanju.
Uporedjivanje sa drugima koji napreduju brže od nas neće nam doneti ništa osim gubljenja vremena i pada motivacije. To je idealan način da se brzo nadjete u situaciji iz prethodnog pasusa i počnete da iznalazite izgovore pravdajući sebe. Ne poredite se sa ostalima, okružite se ljudima koji vas inspirišu i koji vam pomažu da idete ka svom cilju.
Kritike ne shvatajte lično. Hajde da budemo svesni da ne znamo baš sve najbolje, ali uzmimo uvek u obzir i ko nam daje kritiku. Ako smo svesni da osoba koja nas kritikuje ne može znati o tome bolje od nas lično ne bi trebalo da pridajemo mnogo značaja šta misli. Dobro je na svom putu pronaći mentora, nekoga ko je tim ili sličnim putem prošao i sam ili pomogao drugima, ali ni sve to ne znači da će u vašem slučaju biti pravi recept. Dakle, kritički posmatrajte sve što vam drugi savetuju i imajte poverenja u sebe i svoju procenu.
Gubitak fokusa je izazov sa kojim se svi susrećemo i zbog toga je jako važno da imamo jasan cilj ispred sebe kako ne bismo “skrenuli sa puta”. Podsećajte se sa vremena na vreme šta je to što želite da postignete, zbog čega to želite. Na taj način neće izgubiti fokus, a samim tim ni motivaciju.
